О школи
На десној обали Дунава, на путу Неготин – Кладово, као међашња капија на прелазу из Крајине у Кључ, налази се варошица Брза Паланка. Редовна школа у Брзој Паланци почиње са радом почетком календарске 1847. године када је на предлог попeчитеља просвете Указом кнеза Алексндра Карађорђевића отворена Мушка основна школа а нешто касније, 1850. године и женска основна школа. Од 1870. године Брза Паланка добија нову школску зграду. После Првог светског рата постојала је само четворогодишња основна школа која је имала три одељења. Одељења су била мешовита, а настава се одвијала дворазредно у Брзој Паланци и четвороразредно у Реци. Томе треба додати и рад са припремним разредом у коме су деца са влашким матерњим језиком у једној школској години учила српски, па се тек после уписивала у први разред. Почетком 1929. основана је Женска занатска школа која је временом прерасла Прогимназију. Школске 1950/1951. године прелази се на обавезно основно школовање у осмогодишњем трајању. Школа од школске 1958/1959. године носи назив ОШ ” Стефанија Михајловић ”. Од 1966. године Основној школи у Брзој Паланци, одлуком СО Кладово припојена је и Основна школа из Грабовице са четворо разредним одељењима у Веслесници, Љубичевцу, Великој Каменици и Киломи.
Сама Брза Паланка је позната по томе што је Вук Стефановић Караџић био судија у општинском суду у Брзој Паланци и што је у Брзој Паланци направљен први српски брод на Дунаву.
Област коју школа са матичном и 9 подручних школа обухвата, покрива у просторном погледу трећину општине Кладово. Простор је брдско-равничарски, на десној страни реке Дунав а на другој страни Дунава се граничи са Румунијом. Насеље Брза Паланка се налази непосредно уз Дунав) и планине Мироч, са изванредним ресурсима еколошки очуваних раритета флоре и фауне
Подручје које покрива школа обухвата насеља Брзу Паланку, где је матична школа са ученицима од припремног до осмог разреда и Интернат за ученике из брдско планиског подручја, и издвојена одељења до четвртог разреда у селима Купузиште, Грабовица, Велика Каменица, Велесница, Љубичевац, и засеоцима брдско планинског подручја Алун, Река, Велики Бељан Килома.